Ona Zna - Vesna Mirilo

Ona je nežna, a hrabra. Ona je žena u različitim ulogama. Ona je vesnik. Ona zna. 
Na papiru je diplomirani menadžer umetničke produkcije, a u duši novinar.
Vesna Mirilo pokrenula je svoj blog Visoko senzitivne osobe pre više od dve godine sa željom da svima nama koji smo visoko senzitivni  pokaže da nismo sami, a onima koji nisu da pokušaju da shvate kako je to  biti visoko senzitivan. 

Otkud ideja za blog i koliko dugo on postoji?

O visokoj senzitivnosti  sam javno progovorila u trenutku zrelosti kada mi više nije bilo važno šta će reći oni koji ne razumeju, već koliko će olakšanje osetiti oni koji se pronalaze. 
 
Kada sam tragajući za odgovorima koji su mi lično bili potrebni otkrila  naučno dokazani termin visoko senzitivna osoba (The Highly Sensitive Person – HSP) za koji se u našoj sredini veoma malo znalo, kao novinarka, smatrala sam da je moja i profesionalna i ljudska dužnost da ova informacija dođe do što većeg broja ljudi. 
 
FB stranica Visoko senzitivne osobe, kao i istoimeni blog, su mesta za informisanje, deljenje, podršku, razumevanje.
 
Mikrokosmos gde osetljiviji ljudi mogu da pronađu proverene informacije o svojoj osobini i tako bolje upoznaju sebe i poboljšaju svoj način života. Ali i mesto gde oni koji nisu hipersenzitivni mogu da nauče nešto o svojim partnerima, deci, prijateljima, roditeljima, kolegama, jer je, skoro svaka peta osoba na svetu kao ja ili možda kao ti – visoko osetljiva.

Šta znači biti "visoko senzitivna osoba" i kako to možemo da utvrdimo kod sebe?

Svaki peti ili šesti čovek na planeti rodi se sa nervnim sistemom koji je osetljiviji od prosečnog.
 
Ti ljudi su uglavnom senzitivniji na spoljašnje stimuluse (gužvu, buku, rad pod pritiskom…), dublje obrađuju informacije i imaju jače i češće emocionalne reakcije (na primer, uznemiri ih ili obraduje ono što većinu ne bi). 
 
Termin visoko senzitivna osoba (Highly Sensitive Person – HSP) uvela je američka doktorka psihologije, univerzitetski profesor i istraživač Elaine N. Aron, i sama sa visokom senzitivnošću.
 
U svojoj prvoj knjizi “The Highly Sensitive Person” iz 1996. godine, posle brojnih istraživanja i intervjua, ona konačno i zaključuje da je reč o genetskoj osobini koja se javlja podjednako i kod muškaraca i kod žena i da je normalna kao i boja očiju. 
 
Dakle, da to nije poremećaj, stanje, niti bolest. Nije izbor, disfunkcija, već jednostavno majka priroda. Jedna obično-neobična neutralna osobina.
Da li je neko VSO veoma je lako utvrditi popunjavanjem online testa na veb sajtu hsperson.com.  

Umeju li ljudi da prepoznaju kod sebe da pripadaju grupi visoko senzitivnih ljudi? 

Da, kada dodju do proverenih informacija iz stručnih izvora ili u razgovoru sa nekim stručnjakom koji je upoznat sa mogućnošću da je nečiji nervni sistem osetljivji. 

Po čemu se ovakvi ljudi razlikuju od drugih? 

Pokušaću ukratko: sve informacije koje stignu do nas, u mozgu prolaze I obrađuju se kroz određene filtere.
 
Visoko senzitivni ljudi imaju mnogo veći broj filtera od prosečno senzitivnih. To im omogućava bolji uvid I veću svesnost, ali zahteva više vremena I energije potrebnih za obradu podataka.
Visoko senzitivni ne mogu da isključe broj svojih filtera, kao što prosečno senzitivni ne mogu da ih uključe. 
 
U praksi: to su ljudi koji su veoma okrenuti ka potrebama drugih (čak I na svoju štetu), brže se umaraju, treba im više sna, burnije reaguju ili su čak naizgled stidljivi, obično znaju kako se neko oseća bez da im taj neko kaže, naslućuju polovične istine, veoma su kreativni (otuda toliko VSO među umetnicima), imaju svoj bogati unutrašnji život.
 
Uz to su veoma pažljivi, lojalni, sa izraženim osećajem za pravdu, inovativnost i duhovnost.

Da li je to dar ili breme i koliko je teško nositi se sa tim? 

I jedno I drugo. Kako kad i kako se uzme.
Na primer: jedan od najvećih darova koje su dobili visoko senzitivni ljudi je lakoća izražavanja emocija. Međutim, problem može nastati ako te emocije ne prepoznaju, potiskuju ili ne znaju da ih koliko-toliko kontrolisu. 

Priznaju li ljudi sebi, pa i drugima, da pripadaju visoko senzitivnim osobama? 

Savremeni Zapadni svet insistira na snazi, jačini, aroganciji, borbenosti, sposobnosti da se podnosi sve na nogama – šta god to značilo.
 
Visoko osetljiv čovek zato nije idol svog vremena. Eto i objašnjenja zašto neki ljudi čak ni sebi ne žele da priznaju da su VSO. 
 
Jedan deo naravno priznaje i  to je već velika hrabrost i rešenje pola “problema”.
 
Medjutim, ponavljam se, ima onih koji ne žele da to priznaju i prihvate, pa se prave “da im nije ništa” što se kad-tad pokaže kao loš izbor. Svaki pokušaj da anuliramo našu visoku osetljivost udaljava nas od nas samih i, paradoksalno, čini nas slabijim, ne jačim.  
 
Zanimljivo je da ima i onih koji gotovo da izbegavaju život sa opravdanjem da su visoko osetljivi.

Da li su ovakve osobe i anksiozne ili imaju neke slične probleme? 

Ljudi sa osetljivijim nervnim sistetmom mogu biti anksiozni ili se sresti sa nekom drugom psihičkom poteškoćom, ali to nije pravilo.  

Kako možemo da "pomognemo" sebi ili nekom nama bliskom ako znamo da je visoko senzitivan? 

Pokušaću da sumiram sve što sam do sada naučila i primenila, a što može da bude odgovor na ovo pitanje. Uglavnom se sve svodi na otpuštanje pogrešnih uverenja i promenu navika.
1. PRIHVATANJE – prvo i osnovno – prihvatiti da smo rođeni sa osetljivijim nervnim sistemom od prosečnog, da je to neutralna i nadasve normala osobina. I zato, nema upoređivanja sa drugima (jer su verovatno prosečno senzitivni, dakle nismo u istoj sportskoj disciplini) i nema želje da se promenimo da bismo bili kao većina (u manjini smo i tačka). Umesto toga, samo treba da počnemo da gledamo na sebe kao na nekoga kome treba malo više nege.
 
2. VRAĆANJE SEBI – boravak u prirodi, svakog dana bez obzira na vremenske prilike, bar 15 minuta. Može park. Igranje/negovanje unutrašnjeg deteta – hobi ili nešto što ste voleli da radite kao deca.
 
3. ZAŠTITA – od pojava/stvari koje vas izrazito uznemiravaju – izbegavajte sve što vam ne prija kad god možete. Veoma je važno da uvežbate pravljenje štita od drugih ljudi (zamislite da ste u velikom balonu ispunjeom belom svetlošću i da vas on štiti od tuđih emocija, energija i svega ostalog).
 
4. NEOPHODNA PODRŠKA – potrebni su vam ljudi koji vas razumeju i prihvataju. Možete ih naći u svom okruženju, potražiti grupe podrške za visoko osetljive osobe, razgovarati sa psihoterapeutom (samo ako prihvata i upućen je u postojanje osobine visoke osetljivosti), probati sa nekim vidom alternativne medicine. Šta god da izaberete, ne može da škodi, a pomoći će vam sigurno u manjoj ili većoj meri (zavisi od nebrojeno faktora).
 
5. ISHRANA – tri velika zdrava obroka plus dve užine. Nema preskakanja obroka. Bar 2 litra obične vode dnevno. Čaj od kamilice (umiruje) i mnogo svežeg povrća i prirodnih sokova.
 
6. SAN – Redovan,  bar osam sati.
 
7. TIME OUT – uzimajte 5 do 10 minuta pauze na svakih sat vremena. Ako ste na poslu možete ići u toalet, to niko ne kontroliše.
 
8. RELAKSACIJA – na kraju dana ili tokom dana ako ste uznemireni – (samo) masaža, disanje stomakom, meditacija, češljanje, umirujuća muzika, topla kupka…
 
9. REKREACIJA – redovna i najbolje u prirodi – blage vežbe istezanja, nežna joga, brzi hod, ples, plivanje…
 
10. ORGANIZACIJA – sredite životni prostor, teže funkcionišete u neredu, napravite spisak obaveza koji je realan za vas, razmislite šta možda radite zbog drugih ili umesto drugih, a da ne morate.
 
A pomoć drugima – preporučute im ovo gore.
 
Hipersenzitvnim ljudima je muka od rečenica tipa "Zaista ne bi trebalo da dozvoliš da te to toliko pogađa".  Visoko osetljive osobe tako mogu da shvate da rade nešto na pogrešan način. 
 
Recite nešto mnogo više ohrabrujuće, na primer: "Koliko god da ti je stresna ova situacija, uskoro će se poboljšati i ti ćeš se osećati bolje".
 
U prevodu - koliko god da ti je nešto neprijatno ili stresno, izdržaćeš. I proći će.
 
Ovo možete govoriti i sami sebi, bez obzira da li ste visoko osetljivi ili ne. 

Imate li neki savet za čitateljke?

Ne volim da dajem savete jer to čoveka stavlja u poziciju (nad)moći nad drugima.
 
Hajde da kažemo predlog (da uvek imate negde zapisano kod sebe, kao lek prve pomoći): “Ne znaš koliko si snažna dok ti snaga ne postane jedina mogućnost.” Bob Marli.  

Šta ona zna?

Sa mnom je sve u redu. Bez obzira što osećam jače.

PIŠE: Vesna Injac

Foto: Marina Grasilović

 
 
 

Comments: