Naime, psiholozi visoko funkcionalnu depresiju ne prihvataju kao stručnu dijagnozu i njen status je čest predmet diskusija. Onda se moramo zapitati: šta, zapravo, ona predstavlja?
Funkcionalna depresija je psihički poremećaj kao i bilo koja druga vrsta depresije, jedina razlika je u tome što nema baš iste simptome kao i ostali njeni oblici.
Najteža stvar kod ove depresije jeste da sami sa sobom shvatimo da nešto nije u redu.
Osoba sa ovim poremećajem može sasvim uredno i redovno obavljati svoje svakodnevne aktivnosti. Neko ko sagledava život te osobe spolja ne bi nikad rekao da nešto sa takvom osobom nije u redu. Baš iz tog razloga je ovakav oblik depresije teško uočljiv.
To nisu osobe koje ne mogu izaći iz kuće ili odbijaju da jedu i normalno funkcionišu. Osobe sa ovim poremećajem sve to postižu, ali ono što ih čini depresivnim jeste njihov unutrašnji život.
Zato će simptome najčešće morati prepoznati sami i tako sebi sami pomoći. Nekad vaše stanje mogu uočiti i vaši najbliži, ali u najvećem broju slučajeva se ovo stanje uspešno skriva i od svih bliskih osoba.
Oni koji imaju funkcionalnu depresiju provode život u konstantnom čekanju... čekanju pauze za ručak, čekanju da se odmore, naspavaju, čekanju da dođe vikend... pa čak i čekanju da prođe život. Oni više životare nego žive, gledaju kako se sve događa oko njih, dok oni stoje sa strane i naprosto čekaju.
Te osobe su izuzetno nesrećne i toga su na nekom nivou svesne, ali te svoje misli zakopavaju drugim mislima da sve to tako treba i da je to normalno, baš zato što normalno funkcionišu.
Uzrok tome može biti različit: u skoro 50% slučajeva depresija je nasledna.
U nekim drugim slučajevima je sasvim neispunjen ili promašen život, osoba nije zadovoljna sobom i svojim postignućima i zadovoljila se manjim od onog što zaslužuje birajući sigurne opcije u životu.
Još jedan uzrok ovakve depresije može biti i preveliki stres na poslu. Neke pozicije mogu zahtevati previše odgovornosti i određena osoba uspeva da ih obavi dok istovremeno sebe jede iznutra, takođe se ne osećajući srećnom.
Sve ovo na pravi pogled ne deluje preterano strašno, čak neki i smatraju da je ova depresija slabijeg intenziteta. No, kod visoko funkcionalne depresije postoji i određena nezanemarljiva stopa samoubistava.
To često budu oni ljudi za koje niko nikad ne bi rekao da bi učinili sebi tako nešto, baš zato što su živeli normalan život i nisu pokazivali nikakve znake patnje.
Prema istraživanjima samo polovina onih koji pate od ovog stanja ga rešavaju sa svojim psihologom, velika većina ljudi to skriva od drugih. Takođe, veliki je i procenat onih koji uopšte nisu ni svesni svog stanja.
Kako se uopšte lečimo od visoko funkcionalne depresije?
Za razliku od tipičnih depresija, za visoko funkcionalnu se ne pripisuju antidepresivi i ostali lekovi.
Osoba mora razgovorom uz pomoć svog psihologa doći do rešenja i bitnih promena u svom životu: bilo da je to davanje otkaza na poslu ili razvod braka.
Depresija ne bi ni nastala da ste na prvom mestu i bili zadovoljni svojim životom. Dakle, nešto se mora promeniti.
Comments: