Bojana Stupar, novosadska spisateljica i pesnikinja kaže da nerado priča o sebi, ali ne iz razloga da bi nešto sakrila već zato što se , kako kaže, " sa pisanom rečju snalazi mnogo bolje".
To je ono što ona voli, što je ispunjava, to je svet u kom živi paralelno sa svakodnevicom. "Dovoljno je da kažem da sam Vanjina i Reljina mama, a oni moja podrška i radost. To smatram svojim najvećim uspehom. A da li sam dorasla toj ulozi, reći će mi oni."
Kako izgleda jedan njen "običan" dan, odakle crpi inspiraciju i još štošta pročitajte u nastavku intervjua koji smo uradili sa njom.
Šta ste želeli da budete kad porastete?
Bilo je tu raznih profesija, ali nijedna nije bila ni u kakvoj vezi sa ovim čime se danas bavim. Možda sam upravo iz tog razloga opuštenije kročila u svet umetnosti. Nikada ništa ne radim planski, niti proračunato, jer spontanost cenim mnogo više od pravila, obaveza itd.
Kako je sve počelo?
Svoj prvi roman “Pelin i med” napisala sam pre desetak godina i on je strpljivo čekao da ugleda svetlost dana. Počela sam da pišem jer sam imala potrebu da osećanja, nemir, želju izbacim iz sebe. A da li to radim na pravi način, nije na meni da komentarišem, već na čitaocima.
Koliko je teško/lako baviti se pisanjem danas u Srbiji?
Nije nimalo lako. Dostupnost svega putem interneta je mnoge podstakla na zloupotrebu i besramno prisvajanje tuđih reči, tuđeg dara. Time se obezvrednjuje trud i talenat ljudi koji zaista umeju to da rade, jer svako danas može da bude “pisac”.
S druge strane, ako želite da pišete i da pisana reč ostane zabeležena “na papiru”, koji ja lično mnogo više volim od knjiga u PDF formatu, potrebno je obezbediti sredstva kojima biste taj san i ostvarili. Mnogi vredni rukopisi ostaju u fioci pisaćeg stola jer ljudi nisu u mogućnosti da ih objave, dok razno smeće stoji na ladicama knjižara. Tu je bitan profit i to otežava stvar.
Vaša prva knjiga zove se "Pelin i med". Šta biste mogli reći o njoj onima koji je još nisu pročitali?
Roman “Pelin i med” je priča o istinskoj ljubavi dvoje mladih ljudi koji prolaze kroz različite faze zajedničkog života i razdvojenosti, proživljavajući emotivne uspone i padove, bez koketiranja sa patetikom. Kroz čitav roman se prožima i period nimalo lakih devedesetih godina prošlog veka. Kraj prvog dela romana biraju čitaoci. U nastavku knjige “Pelin i med 2” koji je objavljen nedavno, osećala sam potrebu da kao autor stavim pečat na kraj te ljubavne storije. Da li će čitaoci biti zadovoljni ili ne, videćemo.
Odakle crpite inspiraciju?
Ljubav kao večita inspiracija. Ljubav kao svrha postojanja, življenja, radosti. Utkana u tkivo života. U obliku kiseonika i soli na ranu. Boli i uzdiže.
Kako izgleda "običan" dan jedne spisateljice?
Spisateljica je prvo majka, potom supruga, prijateljica i žena koja radom i odricanjem pokušava da opstane u ovom društvu. Ipak, dan pun obaveza lakše je “pregurati” kada vas na kraju tog dana sačeka zagrljaj osoba koje volite više nego samu sebe.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva, da li vam više "leži" roman ili poezija?
Zaista ne bih mogla da napravim izbor. Jednostavno pišem u zavisnosti od raspoloženja i stanja u kom se nalazim. Stihovi izbiju iz mene u dahu i to je ono što mi je u tom momentu potrebno. Tako je i nastala zbirka pesama “Odjek koraka tvojih”. Na romanima sam radila dugo i temeljno. Jako je nezahvalno napisati ljubavni roman jer je isuviše tanka linija po kojoj se hoda i drži balans, da se iz ljubavi ne kroči u neukus i pretvori u jeftino štivo koje se može pronaći na svakom kiosku.
Šta mislite, da li ljudi danas generalno manje čitaju knjige zbog prisustva interneta?
Ljudi koji vole da čitaju rade to svakako. Da li knjigu u PDF formatu ili držeći je u šakama, svejedno je. Važno je da to rade jer vreme u kom jesmo je isuviše brzo, dan je kratak, sa previše obaveza.
Vaš omiljeni pisac ili knjiga?
Volim nemačku i češku književnost. Rado se vraćam delima Mana, Brehta i Kundere.
Šta ona zna?
Ona zna da voli, sasluša, posavetuje i kritikuje.
Savet za čitateljke i ponekog čitaoca.
Verujte u sebe. To je prvi stepenik ka uspehu.
Piše: Vesna Injac
Comments: