Videla sam lepe štikle, peta je bila sunovratno visoka, ali nešto me je gonilo da ih probam...
Previsoka sam znam i sa visinom od 180 cm i još 10 cm štikle...
Previsoko, ali tako mi lepo stoje, tako noga izgleda ženstveno u njima.
Ma, kupiću ih pa nek ide život tačno ih i samo jednom obula, pri tom mi desna noga pulsira i moj graciozni hod konja koji je prvi put dobio potkovice, ne idu baš u prilog mojoj dvometarskoj ženstvenosti.
Pitam se često kako te male džepne venere mogu konstantno da nose štikle, kako ne plaču od bolova kao ja onih par puta kada sam ih obula pa krišom izuvala ispod stola i većinu vremena provela na vrhovima prstiju đuskajući uz ritam omiljene mi muzike.
Da li štikle nosimo zarad sebe ili zarad toga da bi bile primećene? Dobro, ja ću svakako biti primećena jer ženu od dva metra ne možeš da ne primetiš, hi hi.
Obula sam ih prošli vikend kada sam išla u grad sa momkom ne bi li ga zadivila svojom pojavom, a i zato što sam znala da ćemo samo sesti na piće bez dalje potrebe za akcijanjem. Sva sreca pa mi je momak dva metra i napokon i mogu da nosim stikle.
Muškarci su vrlo slični štiklama, kada malo bolje razmislim, lepe su ti i super ti je dok ih imaš na sebi, ali prečesto znaju da žuljaju, da te povređuju, da ostave trajne posledice na tvoje lepo stopalo kao i oni na tvoju dušu.
Često su neudobne i kao i štikla muškarci znaju da ti izmaknu tlo pod nogama i da zbog toga izgubiš ravnotežu i padneš.
Štiklu možeš popraviti ali će uvek biti krta na mestu pucanja i sve slabija i slabija, tako i oni kada te povrede i kada te povređuju ožiljak postaje sve dublji i dublji i taman kada misliš zalečila si ga neko ti brzinom sablje Hatori Hanza napravi novi.
Previše je danas lepih štikli i lepih muškaraca, praznih muškaraca i preskupih štikli...
Ja sam odlučila da izujem moje štikle i da bosa hodam po mekoj travi i znam da će mi se po koji trn zabiti u stopalo, ali znam da ću ga lako izvaditi i da će rana brzo da zaraste, jer želim da osetim slobodu života i ne želim da budem u neudobnom kalupu današnjice niti u neudobnoj obući.
Ne želim da budem sa muškarcem koji ne vidi dušu, lepota je stvarno u oku posmatrača, i dokle god ne prepoznaš lepotu nečije duše štikle će te žuljati sve više i više, a svoju unutrašnju lepotu ćeš lako pronaći samo je dovoljno da budeš iskren prema sebi i obuješ one cipele u kojima možeš da poletiš.
PIŠE: TIJANA GRUJIĆ
Comments: