Ovog puta uradili smo nešto drugačiji intervju i to ne sa jednom osobom, već sa četiri! U pitanju je Free Fly tj. četiri žene koje se ravnopravno bore za dobrobit životinja: Jasna Panić, Mirjana Kolarović, Tanja Janjić i Silvija Petak Stražmešter. One su jedan od primera da za pomoć životinjama u nevolji nije potrebna organizacija niti institucija, već pojedinci koji će raditi zajedno.
Za njih je zajedničko to da ne mogu da okrenu glavu kada vide da je neko živo biće u nevolji i da daju sve od sebe da istim tim živim bićima pomognu.
One će nam reći da li je sve to borba sa vetrenjačama, koliko je ljubavi potrebno za tako nešto i približiti ono čime se bave.
Otkud ideja za osnivanje Free Fly-a?
Ideje nije bilo, našle smo se u istoj teškoj borbi sa istim ciljevima i ,na kraju krajeva, životinje su nas spojile.
Kako je sve počelo?
Uzajamnim pomaganjem, kako finansijski tako i u vidu prevoza, zbrinjavanja pasa itd. Odlučile smo da probamo zajedničkim snagama, možda u tom slučaju pomognemo većem broju životinja, što se ispostavilo kao tačno... Nezvanično se svaka ponaosob bavi ovim već jako dugo, a zvanično Free Fly postoji malo više od 3 godine.
Koliko ljubavi je potrebno za ovo što radite?
Uf, ne može se ni zamisliti koliko! Ne samo ljubavi, odricanja, takođe. Nema svaka priča lep kraj, ali one koje imaju ti daju snagu za dalje, ogromnu snagu i naravno, srce bude kao kuća.
Kako prevazilazite emotivno teške situacije?
Svaka na svoj način. Inače smo totalno različite. U svakom slučaju odemo do onih koji nas uvek željno isčekuju ( psi u pansionima) i provedemo vreme sa njima. Oni skreću najteže i najgore misli. Oni samo vole.
Koliko su ljudi spremni da pomognu?
Kako ko. Uglavnom isti ljudi pomažu ili pokušavaju to da učine. Čini nam se da je ipak najteže pomoći ličnim angažovanjem. Nekad žele, a ne znaju kako pa pitaju. Drugi, doduše, misle da su dovoljno pomogli tako što su slikali i objavili molbu za pomoć, ali i to je bolje nego samo proći i okrenuti glavu. Ako se misli na pomoć nama, najteže nam je da pronađemo nekoga ko bi nam šetao pse, pa čak i volontere koji bi po oglasnicima ili facebooku objavljivali naše štićenike za udomljenje ili pripremali postere, filmove i sl. Finansijski pomogne koliko ko može i želi.
Kakva je i da li ima saradnje sa drugim udruženjma?
Dobra, trudimo se da ispoštujemo i pomognemo svakom, bilo to udruženje ili pojedinac.
Da li je to što radite neka vrsta borbe sa vetrenjacama?
Jeste i to velika sa tendencijom da izgubimo. Ništa se ne dešava da napuštenih životinja na ulicama bude manje. Ne kažnjava se zapostavljanje, zlostavljanje i napuštanje, ne kontroliše se razmnožavanje i prodaja štenaca, nema nikakvog reda, sve je haotično, a ono što mi uspemo da uradimo je samo jedna najobičnija kapljica u moru haosa. Mi sklonimo psa sa ulice ili iz šinteraja, izlečimo ga i spremimo za novi dom, a novog doma onda nema i po 3 godine ili više. Udomimo nekoliko pasa ili mačaka godišnje. Moramo priznati da je to jako malo u poređenju sa brojem njih koji pate i čekaju spas ili brojem novonapuštenih ili štenaca u kutijama koje nalazimo po parkovima, ispod klupa, pored i u kontejnerima... Ne vidimo da se išta, što nam uliva nadu, dešava, ali ne možemo da odustanemo.
Organizovale ste humanitarnu aukciju nakita za pomoć jednom od pasa? To nije prvi put da to radite?
Organizujemo često,da. To je jedan od načina u kom ljudi usreće i sebe i pomognu nekom od naših pasa. Takođe, dovedemo nekog od njih, rado, lepo je da ih ljudi upoznaju i vide, slike su ništa u poređenju sa tim kad ih upoznate. Minut provedem sa njima i vi ste zaljubljeni do ušiju!
Naravno, da ne pričamo koliko su nam ta sredstva koja skupimo od aukcije potrebna.
Šta ona zna?
Da se na jedan spašeni život bar 100 istih ugasi u mukama i da je ona nemoćna da to spreči.
Odajte nam neku tajnu.
Mnogo smo tužnije nego ranije i mnogo češće plačemo i nerviramo se.
Vaš savet za čitateljke i ponekog čitaoca.
Ako ne možete usvojiti ili spasiti unesrećenu životinju onda joj barem dajte hrane i vode i pomazite je. Ne bojte se, nećete se razboleti od dodira, a njoj će to značiti kao čoveku kada dobije premiju na lutriji. Poseban savet za čitatelje: uključite se malo više u svet dobrobiti prema životinjama. Nećete biti manje muško ukoliko se sažalite na životinju u nevolji i pomazite je i pomognete joj. Spašavanje životinja nije rezervisano samo za ženski rod.
Kako vam ljubitelji zivotinja mogu pomoći?
Nama su neophodni volonteri, ljudi koji ponekad mogu našeg psa da prevezu na terapiju, ili da posete nekog našeg psa u pansionu i odvedu ga u šetnju. Oni su željni društva i nečeg novog. Takođe, potrebni su nam privremeni smeštaji za pse do udomljenja u kućama ili stanovima i neko ko će se pojedinačno baviti njima. Potrebni su nam i online volonteri koji će reklamirati i oglašavati naše životinje i tražiti im domove. I naravno, potrebni su nam donatori uz čiju pomoć ćemo naše štićenike zadržati na sigurnom, zdrave i site do udomljenja.
Piše: Vesna Injac
Comments: