Za početak priče, mislimo da bi trebalo da znate da je ovo jedan od najinspirativnijih intervjua koji možete pročitati u poslednje vreme i slobodno mu se vratiti kad god vam padne na pamet misao "ne mogu ja ovo"!
Čitajte dalje, upijte svu pozitivnu energiju kojom ova priča odiše jer, jedna je Snajka! :)
Martina Anđelković, vlasnica agencije Snajka de Madre, osnivač humanitarne agencije za pomoć napuštenim životinjama NahraniPsa, dobitnica Hello! nagrade za ličnost 2015. godine, zasluzna za Facebook i Instagram oglasavanje EXIT festivala, Sea Dance festivala, Revolution festivala, Sea Star festivala, Drinske regate Bajina Bašta i mnogih drugih, predavač iz oblasti oglašavanja na društvenim mrežama u Privrednoj komori Beograda za sebe kaže da je osoba koja se budi nasmejana i da veruje u prijateljstvo, žensku superiornost i naporan rad.
Foto: Marko Obradović Edge
Želiš li nešto da kažeš o sebi, a da bi čitaoci to trebalo da znaju?
Ja sam žena, preduzetnica, novinarka i osoba koja se budi nasmejana. Nisam feministkinja, ali tajno verujem u superiornost žena.
Smatram da se nijedan posao ne može raditi ako nemate zaista kvalitetnu ekipu.
Ne verujem u "one man band" projekte. Verujem u prijateljstvo i naporan rad.
Smatram da je želja za opstankom inicijalna kapisla kada lupite zadnjicom o pod i da je zona komfora samo privremena uspavanka. Ostvarila sam svoj san: motivišem i inspirišem mlade žene koje su na poslovnoj prekretnici.
Preko zime hustlujem, preko leta me uglavnom nema, jer odem negde daleko da prikupim energiju za dalje.
Šta si želela da budeš kad porasteš?
Najpre Lepa Brena, jer kao tako mala nisam znala da artikulišem zanimanje, a zatim sam definitivno želela da se bavim javnim poslom; nešto kao glumica ili voditeljka, da bi moja želja evoluirala u novinarku.
Međutim, dečija maštanja su najdivnija stvar koja apsolutno nema veze sa realnošću, pa sam se već pri prvom "uplivavanju" u novinarske vode razočarala postavkom stvari, zaradama i generalno profesijom.
Moja profesorka informatike, prelepa Nena Lukić, ima tu jednu anegdotu vezanu za mene. Bila sam jako živahna i buntovna srednjoškolka i nikako nisam shvatala algoritme, pa se iz tog neznanja stvorio neki otpor prema informatici.
Profesorki sam više puta rekla: "Ja ću biti novinarka! Šta će meni kompjuter?". Deset godina kasnije, nalazim se sa profesorkom na kafi i pričamo kao dve informatički pismene žene koje žive od interneta odnosno softvera.
Šta je zapravo ono čime se ti baviš?
Ja sam internet marketing menadžer, community manager i social media advertajzer.
Pre nego što pomislite da sam vas opsovala, znajte da su ova zanimanja trenutno u piku ponude i potražnje, ne samo na svetskom tržištu, već i kod nas.
Kako je počela cela priča i da li si pre npr. 10 godina mogla da zamisliš da ćeš sada biti tu gde jesi i raditi to što radiš?
Pre tačno 10 godina radila sam u redakciji jednog muškog časopisa koji je imao svega tri novinara i samo nas troje smo pisali CEO časopis - od korice do korice.
Urednik je bio neznalica i manipulator, pa gledajući sada tu moju poziciju, ne mogu reći da sam bila baš presrećna onim što sam postigla.
Pitala sam se da li je svuda ovako, vrlo brzo sam se uverila da je većini redakcija neki krug pakla, a ako imaš sreće uletećeš u neki blaži.
Novinarisala sam koliko sam mogla i isprobala sve što je novinarstvo u Srbiji moglo da ponudi: radila sam na radio stanici, na televiziji, na webu, u štampanim medijima, kao PR... I svuda je priča ista; ti samo prenosiš vesti, nemaš pravo da daš mišljenje ili da baciš malo svog šarma na reportažu.
S obzirom na dozu ekscentričnosti i egocentričnosti koju ponosno nosim, takva postavka stvari nikako mi nije odgovarala. Ako na to dodamo i finansijski momenat (plata 23.000 dinara bez mogućstva napretka) - rekla sam zbogom novinarstvu i počela da izučavam društvene mreže.
Tada nije bilo kurseva ni na engleskom, pa sam pratila te neke najveće zvezde ovog posla koje su tada bile tek na početku karijete. Pričamo o 2011. godini, kada nisam imala ni pametan telefon, već samo staru Toshibu koja krene da "vrišti" ako otvoriš više tabova.
Međutim, pomisao da bih mogla da spojim dve strasti - ljubav prema društvenim mrežama i marketing - vukla me na gore.
Vrlo brzo uletele su prve kampanje, a sa njima i nada da se od ovog posla može živeti i da je on budućnost. Osećaj me nije prevario.
Da li je bolje biti frilenser ili raditi u kancelariji?
Pitate pogrešnu osobu. :) Najpre sam radila u kancelariji, a zatim sam postala frilenser.
Znam samo da se nikada više ne bih vratila u poziciju da radim za drugog. Ne zato što sam ja sada neki veliki šef, već zato što već sada imam neki ludački ritam koji nijedan nadređeni ne može da isprati.
Dosta radim, ali dosta se i družim i partijam, pa se dešava da mi je radno vreme iscepkano tokom celog dana. Retko koji šef to može da shvati i isprati.
Posao je uvek završen, ali bez obzira na sve, većina nadređenih u Srbiji veruje da ćeš od 9 do 5 postići sve na ovom svetu, a zapravo ne shvataju da za mnoge ljude važi pravilo da tek kada im daš slobodu da uređuju svoje vreme, tek tada pokazuju svoju punu kreativnost, jer ne osećaju stegu zvanu "9 do 5". Sama činjenica da negde MORAM da sedim neko vreme ubija mi kreativnost. Tako da frilens uvek i zauvek.
Sa druge strane, mane frilensovanja je što sam sebi uređuješ vreme, pa ako nisi odgovoran i disciplinovan, desiće se da ponedeljkom ujutru blejiš na bazenu a task lista se nagomilava. Neimanje kancelarije malo raspusti čoveka, pa je važno smisliti bazu kojoj se vraćate jednom dnevno.
Da li je tvoj početak bio težak i ako jeste koliko?
Moj početak bio je težak jer sam sve uradila sama. Nisam imala dobru stratnu poziciju u vidu prebogatih roditelja, tetke iz Australije, veza u poslovnom svetu, već sam bila sama u toj borbi sa jedva nešto para u novčaniku i praznim frižiderom.
Udarac u pod zadnjicom, iz ušuškanosti roditeljskog doma do raspad gajbe u Jerkoviću, naterao me da grabim dalje, da se borim, razmišljam šta bi moglo dalje da se radi.
Imala sam samo pisanu reč i želju da nešto uradim, a nisam imala nikoga ko bi tu priču pogurao.
Međutim, toliko sam planski, smisleno i naporno radila, da su rezultati počeli da se pokazuju već nakon 2 godine, da bi nakon 4 godine otvorila svoju agenciju, a nakon 6 godina od početka rada u digitalnom marketingu imam tu čast da prenosim znanje i da nastupam na konferencijama i seminarima u Srbiji i regionu.
Kakva je pozicija žena u svetu digitalnog marketinga? Da li si ikada naišla na bilo kakvu vrstu predrasuda samo zato što si žensko?
Ako si sposoban i "ubica" u nekom poslu, godine, pol i bilo koja druga klasifikacija, nije uopšte bitna. Iako je menadžerski svet i dalje pretežno muški, kolege se ne ustručavaju da pokažu poštovanje i divljenje ka koleginicama koje znaju posao.
Do sada nisam doživela nikakvu vrstu negativne diskriminacije, već uživam u onoj pozitivnoj: na konferencijama na kojima pričam daju mi neke male privilegije u odnosu na muške predavače. Dobro, desi se da u Q&A delu neki momak iz publike pita da li imam dečka, ali meni je sve to simpatično.
Imaš li uzore ili nekoga koga veoma ceniš?
Jako cenim sve one žene koje su smogle snage da ostave najdosadniji posao na svetu od koga žive i upuste se u nešto divlje, grabe uprkos gubicima, da bi se na kraju popele na vrh i rekle: "Idemo dalje!". Takvih žena je sve više i one su moj uzor, inspiracija i snaga.
Od poznatih iz ovog posla, poštujem Jon Loomera, Guy Kawasakija, Amy Porterfield, Peg Fitzpatrick i druge, ali posebno poštovanje imam prema Lazaru Džamiću.
Imaš li konkurenciju u Srbiji? :)
I sad ja treba da kažem: To nije konkurencija, to su kolege. A zapravo, svi mi imamo neke komparativne prednosti, svako od nas ima neku specijalnu magiju koja ga razlikuje od onog drugog.
Neko dobro osmišljava sadržaj, drugi dobro targetira, treći je dobar menadžer, četvrti razbija video sadržaj... Najvažnije je da tržište raste jer onda svima nama rastu i primanja, i što je važnije, klijenti bivaju edukovaniji, što je trenutno najveća klopka za advertajzere u Srbiji.
Zašto baš "Snajka de Madre"?
Snajka je moj stari nadimak koji su mi dali drugari zbog domaćinskog ponašanja koje nosim iz kuće (mnogi se iz studentskih dana sećaju da iz mog stana nisu izašli gladni ili da sam kod njih u stanu nešto kuvala).
Snajka de Madre u poslovnom svetu predstavlja jaku ženu, domaćinskih manira, spremnu da pruži toplije iskustvo u komunikaciji u odnosu na hladne agencije gde se sve radi po automatizmu. Snajka de Madre je jaka žena koja motiviše druge žene, ima veliku ekipu sa kojom radi i partija, smatra da je rad bez hedonizma propušten život.
Šta misliš o digitalnim nomadima i da li sebe možeš zamisliti u toj priči?
Meni je to supersimaptično, jer sam i sama jedna od njih. Ofis mi je tamo gde je internet konekcija.
Govorila si na raznim konferencijama, ima li neka koja ti je posebno draga i kakav je osećaj kada staneš na binu u ulozi govornika?
Kada se popnem na binu, ja sam najbolja verzija sebe!
Volim da ispričam svoju priču, jer znam da tu negde u publici sedi jedna mala Martina koja se lomi da li ovo ili ono, koja se bori sa egzistencijalnim pitanjima potpuno sama i kojoj bi to predavanje moglo da pomogne da napravi korak napred.
Zato toliko volim scenu: surova je ali i predivna. Na njoj sam ogoljena; nema glume, nema pretvaranja, samo Snajka pod reflektorima.
Posebno mi je draga konferencija WWVršac na kojoj sam 2015. godine prvi put ispričala svoju preduzetničku priču i šokirala dobar deo ekipe, jer nisu imali pojma sa čim sam se borila.
Da li ljudi u Srbiji (konačno) shvataju prednost digitalnog marketinga u odnosu na ostale vidove reklamiranja?
Sve više shvataju, ali nažalost, i dalje najviše vremena gubim na objašnjavanja šta bi to moglo da klijentu donese, umesto da se bavim operativom koja donosi rezultate. Što se tiče marketinga na društvenim mrežama, Srbija kaska za Amerikom otprilike 4 godine, što znači da se polako približavamo momentu kada će i mali i srednji i veliki biznisi shvatiti da je bolje da naprave kampanju na Facebook-u za duplo manje novca, nego da plaćaju televizijsku reklamu.
Odaj nam neku tajnu.
Uskoro, vrlo uskoro očekujte moj proizvod. Ništa vam više neću reći. :)
Savet za čitateljke?
Ne zavisite od muškarca, ne zavisite od roditelja, niti od poslodavaca.
Vozite svoju priču i verujte u nju, jer sa takvih stavom osmeh na licu u ponedeljak ujutru je zagarantovan.
Šta ona zna?
Ona zna da može mnogo bolje!
Piše: Vesna Injac
Comments: