Postoji li žena koja se nije susrela sa pitanjem "kada ćeš da se udas?" - bilo da je postavljeno u šali ili zbilji.
Mnogo manje se priča o pitanju koje možemo (i poželjno je) da postavimo same sebi - "da li sam spremna za udaju?"
Neke od nas o tome maštaju od detinjstva, neke odlažu što duže mogu, neke čekaju princa na belom konju, ali da li zaista postoji neki pouzdan pokazatelj da je neko spreman za brak?
Neke od nas će to znati odmah, čekaće taj dan da se udaju i zasnuju porodicu, neće sebi postavljati previše pitanja. To je sasvim u redu, jer uvek je dobo znati šta želimo u životu.
Ima i onih žena koje će udaju shvatiti kao početak nekog sasvim drugačijeg života za koji će biti potrebno dosta odricanja i kompromisa.
Za žene koje vole svoj "slobodnjački", samostalni život neće biti lako odlučiti se na takav korak. Možda će pokušati da tu veliku životnu promenu odlože iako sebe u nekoj svojoj budućnosti vide kao suprugu ( i majku) .
One će se definitivno u nekom momentu zapitati " da li sam ja spremna za udaju?"
Nemojmo zaboraviti ni one romantične duše koje sanjaju o svom princu, venčanju iz bajke i "živeli su srećno do kraja života" scenariju. Ružičaste naočare su uvek u modi, a one će definitivno znati kada se pojavi taj šarmantni princ...
Na kraju krajeva, najbitnije u ovoj priči jeste to da treba da pratimo svoje želje i ne idemo protiv sebe da bismo ugodile svojoj ljubopitljivoj okolini, jer: "Svako je kovač sopstvene sreće!"
Comments: