Priča o ljubavi

Ljubav.
Ljubav kada se rađa često ni sama ne želi da bude rođena. 
 
 
Boji se... Boji se da ne nestane kao prolećni povetarac pred leto, onaj povetarac koji mrsi kosu onaj od kog te neka milina obuzima.
Užasno se boji da ne sagori u borbi da se pokaže onako lepa kao što samo ona može da bude. Kada se rađa sebično brzo želi da poraste i bude velika kao beskrajno plavetnilo neba.
 
„Mnogo boli“ reče ljubav.
„Šta te boli ljubavi?“
„Ne znam ni sama, možda to što ne znam da li sam uzvraćena.“
 
„To nikada nećeš ni znati ljubavi...To jedino možeš da osetiš, ali i onda budi tu! Nemoj besomučno da tražiš odgovore na mnoštvo pitanja kada u suštini sve odgovore već i sama znaš!“
 
Ljubav se zamisli sama nad sobom i pomisli: “Ja sam ljubav, a ljubav voli da voli i da se oseća beskrajno voljenom, ali zasto svi beže od mene, pa ja sam ljubav!?“
 
„Jer se boje ljubavi, boje se da te ne izgube, boje se da se prepuste jer su te već puno puta izgubili, jer si ih izneverila i ne veruju ti više!“
 
Ljudi često ne prepoznaju ljubav, prepoznaju samo taj osećaj sreće u datom trenutku, ali dok nekoga ne prigrle i ne puste u svoje srce pravu ljubav neće znati prepoznati.
 
Često mislimo da smo voljeni i da volimo i onda izgubimo sebe. Prava ljubav ti nikada neće dozvoliti da izgubiš sebe.
Samo zapamti jedno - nikada nemoj da daješ ljubav ako je zaista ne osetiš, a ako je osetiš u svom njenom obliku, pruži je na onaj najlepši način na koji možeš i kako umeš, kakve god okolnosti bile i kakvi vas god vetrovi lomili.
 
Retke su, jako su retke te prave ljubavi i kada ih zatvorenih očiju prihvatimo, onda moramo da naučimo kako da ih i čuvamo.
 
Trenutak ljubavi u ovom životu i u ovom našem ljudskom obliku je poklon koji moramo znati da cenimo, jer kada se jednom budemo osvrnuli pomislićemo : “Zašto joj nisam pružila šansu kada je bila tako lepa?“
 
I dok se zvezde na nebu budu gasile i bezvremenost bude obuzimala tvoje biće, uvek ćeš da je se setiš...Ona pokreće svet, daje neku posebnu draž i sjaj u oku...
 
Kada je vidiš vidi i ona tebe i koliko god puta padali ona će te iznova i iznova dizati, neke mnogo brže, a neke sporije, ali budi sigurna dokle god je osećaš u srcu ti živiš ...

Piše: Tijana Grujić

Comments: