Ovog puta razgovarale smo sa Slavenom Došlom, našim mladim i veoma talentovanim glumcem pred kojim se vrata uspeha prosto sama otvaraju.
Pročitajte o čemu smo pričale sa njim.
Kada je sve počelo, kada si znao da radiš pravu stvar?
Sve je počelo u dramskom studiju u Somboru gde se neko konačno prihvatio toga da artikuliše moju želju za pozornicom i igrom. Ovo da li radim pravu stvar varira iz minuta u minut i u zavisnosti od raspoloženja i okolnosti.
Slavene, da li ti živiš svoj san?
Žao mi je sto nisam od onih sto tako jasno zacrtaju svoje snove, tek sad radim na tome pa se nadam da ću nekada imati odgovor.
Pošto te znam od malena uvek mi je nekako neobično kada vidim kako te ljudi doživljavaju sada kada si poznat iako sam vrlo svesna tvoje popularnosti i genijalnosti, da li ljudi bliski tebi i dalje vide Slavena kao Slavena?
Ne znam da li se sećas ali tvoja mama me je zvala Slaca, što mi nikada nije bio omiljeni nadimak, ali svakako daleko bolji od Slavina, kako me je moja sestra zvala. Tako da sam trpeo Slacu da ne bih bio Slavina.
U međuvremenu se pojavio ovaj Slaven Došlo koji privlači pažnju i često zna biti strašno naporan sa zahtevima i obavezama tako da sam naknadno zavoleo Slacu i svi moji prijatelji ga vole.
Slavene, koliko je danas teško/lako biti iskren, da li je to što si glumac olakšavajuća okolnost kada moraš da komuniciraš sa ljudima sa kojima ne želiš?
Mislim da je to otežavajuca okolnost zato što se glumac u suštini stalno bavi pitanjem zašto se neko ponaša tako kako se ponaša. S obzirom na to meni je strašno naporno praviti se da ne vidim šta stoji iza i klimati glavom i igrati igre. Ja umesto toga više volim da odem Ili da se kratko nasmejem i produžim.
Koriste li te ljudi kao sada ja? :)
Mislim da niko ne moze da te koristi ako ti to nisi dopustio.
Panama, Vlažnost, Vojna akademija, Pored mene, Biser Bojane, filmovi koje si snimio i likove koje si glumio oslikava velika strast i izražen karakter, da li ti pokazuješ i deo sebe kada glumiš kao pisac kada piše knjigu ili ponekada moraš da ugušiš potrebu da menjaš lik koji tumačiš?
Lik koji tumačim ako ništa drugo, makar izgleda kao ja, tako da je neminovnost da je neki deo mene uključen u to. Naravno da pronalazim iskustva koja su slična iskustvima lika i pokušavam da ih shvatim i ugradim u ulogu.
Koliko često odbijaš uloge i da li je to teško?
Do sada se to najviše dešavalo kada ne bih imao vremena da se nečim bavim, jer sam prethodno već zauzet nekim drugim projektom.
Kako prolazi vreme i stičem neko iskustvo sve više mi se čini da bih određene uloge sada odbijao i iz drugih razloga. Ne mislim da je bitno samo grabiti, mislim da je takođe bitno da se u tome što radite osećate dobro i da postoji ideja o tome šta možete da ponudite.
Sviđa li ti se popularnost?
Popularnost i ja smo imali razne faze odnosa. Prvo sam mislio da i nije toliko strašno i negde mi je imponovalo, kasnije mi je poprilično išlo na živce, a sada pokušavam da to shvatim kao deo posla i da se ne izlažem bespotrebno jer povremeno osećam da mi to nabija tenziju i ograničava slobodu.
Naravno, sa druge strane lepo je ako ti se neko osmehne na ulici jer te je prepoznao i drago mi je što ljudi prate ono što radim.
Postoji li neki od likova koje si dosad glumio da je nasličniji tebi po karakteru?
Ako radiš sa pravim ljudima i razumeš ono što radiš svaki se učini poprilično blizak.
Kakvi su ti planovi i gde te trenutno možemo gledati?
Trentno radim na predstavi Carstvo nebesko u Narodnom pozorištu u Beogradu u režiji slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija i proces je jako uzbudljiv i vrlo se radujem premijeri.
Takođe, u septembru nastavljam probe za Fantoma iz Opere u Pozorištu na Terazijama u režiji Juga Radivojevića i iščekujem premijeru zakazanu za 7. oktobar.
Šta si hteo da budeš kad porasteš?
Mislim da je prvobitno to bio astronaut.
Odaj nam neku tajnu?
Često planiram šta ću da jedem nekoliko dana unapred.
Piše: Tijana Grujić Stojanović
Comments: