Ono kao ljubav

Često razmišljamo gde to grešimo koji su to oni pogrešni potezi koje pravimo u vezi, da li treba ovako ili onako. Glavno pitanje je da li to sve mora baš biti tako komplikovano?
 
 
 
Da li si baš naletela na osobu koja je odlučila da uradi neke promene u svom životu pa se sve na tebi uči ili si naletela na osobu koja ne želi više da pokazuje ljubav jer se više puta opekla?
Puno nas je i ovakvih i onakvih i oštećenih i povređenih i nesigurnih i preplašenih, ali puno je i onih koji i pored svih tih svojih oštećenja i dalje veruju u nju-u ljubav! 
 
Često se dešava da i kada smo u vezi osećamo usamljenost - da li je to zbog toga što nam partner ne posvećuje dovoljno pažnje ili smo jednostavno zahtevni - na to pitanje svako od nas najbolje zna odgovor.
Ljubav nije zahtevna ona je kao reka i trebala bi da teče, da ima svoj tok i da nema kraja.
 
Usput ćete pokupiti koju prepreku, ali ako je ljubav dovoljno jaka i vredna ta prepreka će završiti u okeanu ljubavi i više se neće ni nazirati.
 
Na putu ljubavi srešćemo sve ono što nas čini ljudima, pregršt raznih osećanja i lepih i ružnih, često ćemo se gubiti i biti puni pitanja koja možda iz straha da ne budemo odbačeni nećemo ni postaviti.
Možda je baš u ovom trenutku neko ispred tebe vredan svake sekunde tvoje pažnje, ali naučena prethodnim iskustvima iz drugih veza odlučuješ da igraš drugačiju igru, samo što u toj igri nesvesno povređuješ neko tebi drago biće, biće koje ima onaj sjaj u oku kada te vidi.
Nemoj dozvoliti da se taj sjaj ugasi , nemoj zbog loših iskustava da ne daš šansu onome ko možda to zaslužuje više od bilo koga drugoga.
Zar ne primećuješ da svaka tema o kojoj se piše, svaki horoskop, sve knjige ovoga sveta, mnogi razgovori ....sve govori o ljubavi.
 
Pa kako onda ona nije bitna? Kakvi god da smo, uvek je tu u nama samo joj treba dozvoliti da ispliva, ne treba je gušiti i potiskivati, jer potiskivanje bilo koje emocije samo po sebi nije dobro. 
 
Kada već nekomo možemo da saspemo u lice sve što mislimo kako bi bilo da za promenu nekome do koga vam je stalo saspete u lice koliko ga volite, koliko vam je lepo, koliko vam je draga ta osoba i koliko ste zahvalni što je baš ona tu pored vas.
 
Život prolazi i  vreme prolazi, brzinom svetlosti...Nemojte čekati ....Uzmite ljubav za ruku i vodite je tamo gde duša ne spava, jer kada nekoga volite i kada ste voljeni mnoge stvari u životu ćete sa mnogo više lakoće rešavati, sve će vam jednostavno ići od ruke...Ništa vam neće biti teško sem da niste sa voljenom osobom!
 
Voli jako i najjače sto možes, grli jako najsnažnije što možeš, ljubi strasno najstrasnije što možeš!

PIŠE: TIJANA GRUJIĆ

Comments: