Godine prolaze mnogo brže nego što smo očekivali. Često se uplašimo i pokušamo da zastanemo na ovom putu koji se zove život.
Mnogo je lepše i lakše kada imaš sa kime da zastaneš i čekaš da prođe strah ili da podeliš sreću, da se nasmeješ od srca onako, iskreno.
Oslobađajući je osećaj kada pored nekoga možeš biti ono što želiš, a da se pri tome i zabavljas bez ikakve osude. Divan je osećaj kada si izabran da budeš deo nečijeg zivota, kada ti neko daje do znanja da mu tvoje društvo prija i da želi da je često uz tebe.
Sve to je divno i mnoge od njih ćemo nazvati prijateljima iako nikada nismo sigurni da li će to zauvek ostati tako. More ljudi prolazi kroz živote svakoga od nas, mnogi se tu zadrže prilično dugo, poneki brzo odlaze, dok samo oni najhrabriji ostaju do kraja.
Prijatelj!
Često se pitamo ko nam je to ustvari pravi prijatelj? Da li je to neko ko je tu samo kada nam je teško? Da li je to neko ko je tu samo kada nam je lepo? Ili je to neko ko je uvek tu bilo nama ovako ili onako, neko koga neće biti blam da kaže: "Smaraš sa pričom okreni ploču".
Kada smo mlađi daleko češće menjamo prijatelje i društva i tada nam neke svađe teže padnu, ali ih mnogo brže zaboravljamo. Međutim, kada smo stariji kada i dođe do konflikta padaju mnogo teže reči i ostaje gorak ukus u ustima.
Ko je pravi prijatelj na žalost često shvatimo prekasno, kada se hiljadu priča između ispriča, kad već podelimo puno radosti, ali i tuge.
Da li praštamo ili ne često je najveći problem u odnosima. Ego igra veliku ulogu u životu svakoga od nas. Često nas ne sluša i zbog njega se desi da izgubimo ili nas izgube srcu drage osobe.
Prijateljstvo je jedan proces isto kao i veza - nekada se volite malo više nekada malo manje, samo što kod prijateljstava jedino ona prava opstaju.
Ono sto igra važnu ulogu u jednom prijateljstvu jeste zajednički rast i razvoj, zajedničko sazrevanje i usvajanje sličnih pogleda na svet i život.
Ako neko odluči da ide napred i hrli ka lepoj budućnosti, boljem i lepšem sutra, uživa u lepom danu i cvrkutu ptica, voli, a pored sebe ima prijatelja koji ne želi da se pomeri, ne vidi lepotu, ne čuje cvrkut ptica, u jednom trenutku će se desiti niz okolnosti koje će dovesti do vašeg konačnog razdvajanja.
Malo po malo spontani konfliti će se sve češće dešavati, ono što je nekada bilo zabavno u druženju smatraće se uvredom, svaki savet će se pretvoriti u kritiku. Desiće se nešto što vam ni na kraj pameti nije bilo , izgubićete nekoga, prećutno ćete raskinuti sa prijateljem ili on sa vama kao da nikada prijateljstva nije ni nije bilo.
Što smo stariji manje smo toleranti, što ne smatram lošim - smatram da je apsolutno u redu ne dati na sebe i ne prihvatiati ništa manje od očekivanog i onog što smatraš ljudskim.
Ljudi se sa godinama menjaju, sazrevaju, mnogi se duhovno razvijaju, usvajaju nove stavove, imaju nova gledišta, ono što su kao mladi mislili da nikada neće postati, postaju.
Neko će se osloboditi nekih svojih loših navika, neko će se početi aktivno baviti sportom, neko će prestati da puši i sve to se nekom vašem prijatelju neće dopasti. Zašto?
Zato sto će tada jasnije videti svoje slabosti! Njima će tada biti lakše da odu i da se ne osvrću, kao da nikada ničega nije ni bilo, nego da se "prilagode" novim okolnostima.
Takođe se često dešava da se nekome desi finansijski bum, veliki uspeh, skok od nekoliko stepenica i to bi trebalo da bude jako lepo, međutim zaboravljamo da ljudi teško prihvataju uspeh. To je još jedna od stvari koja utiče na prijateljstvo, nemojte se iznenaditi ako ostanete bez puno njih ili ako iznenada steknete nove "prijatelje".
Život je suviše kratak da bismo ga živeli površno.
Zato prave prijatelje treba prepoznati i čuvati ih. Ne dozvolite da ostanete sami na putu, čuvajte one koji su vredni čuvanja!
Piše: Tijana Grujić Stojanović
Comments: