Od malih nogu nas uče da smo jednaki. Bili mršavi ili neodoljivo bucmasti, tamnije puti ili riđokosi sa pegicama, bili dečaci ili devojčice.
Igrali smo žmurke, lastiš i ćorave bake, gradili kule od peska zajedno i zajedno se stideli komentara odraslih kako ćemo jednom stasati da se zaljubimo (i da se ljubimo – bljak!).
A onda, kada je vreme za to došlo, i kada smo saznali šta je romantika, ali i slomljeno srce – eto, baš onda su nam rekli da sve ono više ne važi:
Dečaci su sa Marsa, a devojčice sa Venere, i nikada neće biti deo istog sveta.
Oni su, ako pitate odrasle devojčice, svi isti, bezosećajni stvorovi istinski zainteresovani samo za pivo, ženske obline, i ponekad Nešnal Džiografi.
A one su, ako pitate odrasle dečake, previše emotivne, ljubomorne, a bogami, nekad i malo ćaknute.
Ono isto društvo koje nas je učilo da je drug – drug po osećaju, po spremnosti da ti pruži ruku kada se skljokaš na kolena sa ljuljaške ili da bude jedini koji se u tom trenutku neće smejati (iako će mu biti potrebna sva snaga ovog sveta da se suzdrži dok sediš sa namrgođenim izrazom lica i prljavom zadnjicom) – e to društvo nam je poželelo dobrodošlicu u svet odraslih uz nekoliko razočaravajućih napomena, među kojima i sledeća:
Muško-ženska prijateljstva ne postoje!
Ako se muškarac i žena zajedno smeju, razgovaraju o Hari Poteru, uživaju u jutarnjoj kafi ili okače zajednički selfi na Instagram: to su, znajte, bez sumnje – sumnjiva posla!
Drage moje naivne dame, ako se ON slaže sa vama da je Gospodin Zverka ispao pravi idiot kada je neposredno pred venčanje napustio Keri Bredšo, budite upozorene: on samo pokušava da spava sa vama!
Dragi moji, ukoliko ONA želi da sa vama podeli taj intimmni trenutak gledanja derbija Zvezda – Partizan uz pivo i kokice, verujte, ta je žena već u svojoj glavi pažljivo skovala plan da vam stavi prsten na domali prst, i rodi vam barem dvoje dece.
Da li je društvo, internet i svi romantični filmovi ovog sveta koje ste do sada pogledali (čak i vi, nedodirljivi moji, koji ih gledate krišom) uspelo da vas ubedi da je sve ovo zaista tako?
Da li i dalje važe shvatanja kao i pre jednog veka, kada su žene bile „za kuću“, pa je jedini kontakt između njih i muškaraca uvek dobijao romantični kontekst?
Da li ste poverovali da je jedina moguća varijanta muško-ženskog prijateljstva friends with benefits i da ukoliko do beneficija zapravo nikada ne dođe, on je sto posto gej? Ja ne, a reći ću vam i zašto.
Sećate se kako je, još davno, jedan osmogodišnji muškarac ispred vas plakao zbog lopte? Ili kako je sedmogodišnja žena, kad ste bili mali, uvek birala da bude Crni moćni rendžer, Zak i borila se kao jedna od vas, dečaka iz ulice?
Odrasli jesmo, ali i dalje u nama ti dečaci i devojčice traže društvo za igru, rame za plakanje i razumevanje svih gluposti koje nam godinama padaju na pamet.
Nekada iz te povezanosti izraste i ona druga, romantična, pa neki sa svojim najboljim drugarima provedu ceo život... Ali oni nisu dokaz da muško-ženska prijateljstva ne postoje, već da su ljudske emocije definitivno kompleksnije od kamena i da, stoga, ne stoje uvek na istom mestu, niti isto izgledaju.
Iako se više ne delimo po bojama Moćnih Rendžera, već po polu, suština prijateljstva je ostala i ostaće uvek ista. A to je, dragi moji svi, jedina istina.
Piše: Ivana Gvozdenović
Comments: