5 koraka do sreće

Verovatno svaki dan nailazite na gomilu saveta kako biti srećan. To je na neku način i razumljivo, jer svi bi voleli da budu srećni. Šta je ono što bi trebalo da učinite da budete srećni? Ostavite po strani subjektivne savete za sreću i okrenite se naučnim činjenicama.
 
 
Naučnici su dokazali da naše misli i emocije koje doživljavamo kao odgovor na te misli imaju dubok i iznenađujući uticaj na određene sfere mozga. Na primer, briga pokreće aktivnost u prefrontalnom korteksu (racionalnom mozgu) zbog čega nam se čini da ako se brinemo imamo više kontrole nad situacijom nego ako ne radimo ništa. 

Zahvalnost stvara sreću

Možda zvuči čudno, ali zahvalnost je pravi antidepresiv. Ona povećava nivo dopamina i serotonina - hormone sreće, iste one koje ciljaju antidepresivi. Dobra stvar kod zahvalnosti jeste to da ona može biti od pomoći i onda kada vam stvari ne idu najbolje. To je zato što do zahvalnosti ne dolazi spontano, već morate da naterate sebe da vidite čemu ste zahvalni u životu. Ovakva vsta treninga vaših misli vam dosta može pomoći da se osećate srećnim. 

Označavanje negativnih osećanja umanjuje njihovu moć

 Samo označavanje negativnih osobina nosi sa sobom veliku moć jer vam pomaže da se smirite.

Donošenje odluka čini da se dobro osećate

Slično kao i prethodno označavanje negativnih emocija, donošenje odluka aktivira prefrontalni korteks i tako dovodi do umirenja amigdale koja služi za smirivanje emocija. U ovom slučaju, ključno je doneti “dovoljno dobru” odluku. Ukoliko budete pokušali da donesete perfektnu odluku, to može izazvati dodatni stres. Donošenje “dovoljno dobre” odluke aktivira prefrontalni deo mozga i čini da se osećate da stvari držite pod kontrolom što umanjuje negativne emocije. 

Pomozite drugima i to će pomoći i vama

 Ukoliko izdvojite vreme da pomognete nekome iz svoje okoline, to će usrećiti ne samo tu osobu već i vas. Pomaganje drugima podiže nivo dopamina i serotonina koji su tu da podignu raspoloženje. Istraživanja sa Harvarda pokazuju da su oni koji su pomagali svojim kolegama bili mnogo više motivisani za rad i postizanje boljih rezultata. 

Naši mozgovi vole dodir

 Ljudi su društvena bića u tolikoj meri da bilo koja vrsta isključenja iz društva ima isti efekat kao i fizički bol. Naši mozgovi su “programirani” tako da fizički dodir interpretiraju kao prihvatanje u društvu. Dodir je jedan od primarnih faktora koji stimulišu lučenje oksitocina koji umiruje amigdalu, a samim tim i emocije. Postoje čak i studije koje govore o tome da kada se ljudi drže za ruke to umanjuje reakciju mozga na bol. Možda ćete se iznenaditi, ali druge studije su dokazale da masaža povećava lučenje serotonina i do 30%. Dodir umanjuje stres, osećaj za bol, uklanja umor i poboljšava san. 
 

Comments: