Pored toga što je bio izvrstan pisac koji je bitno obeležio srpsku književnost, Miloš Crnjanski je, takođe, bio poznat kao kicoš i zavodnik.
Voleo je žene, a ni one nisu bile ravnodušne prema njemu.
Sa druge strane tu je Vida, smerna, obrazovana, inteligentna, ćerka dvorskog savetnika, Dobre Ružića. Vidosava je važila za jednu od najlepših žena u Beogradu. Između njih dvoje se jako brzo javila ljubav koja se nikada nije ugasila i koju je samo smrt mogla rastaviti.
Naime, i Miloš i Vida su studirali na Filozofskom fakultetu u Beogradu, tako su se i upoznali na jednom od predavanja.
Postoji anegdota u vezi sa njihovim prvim susretom: Vida je došla na predavanje iz istorije i stavila šešir na mesto pored, obeležavajući ga zauzetim za drugaricu koja je tek trebalo da stigne.
Crnjanski, kao šaljivdžija je namerno seo na to mesto, gledajući zbunjenu Vidu i rekavši joj kako je to mesto rezervisano za njega.
Iako je i pre i posle toga Miloš voleo da neobavezno flertuje sa mnogim ženama, večito bi se držao Vide kao svoje životne saputnice. Kada je jednom izabrao mesto pored nje, više ga nikada nije napustio.
Mnogi su bili protiv ove ljubavi. Najglasniji je svakako bio Vidin stric, Žarko Ružić, koji je već bio obećao jednom kraljevskom oficiru da će je udati za njega. Stvari su otišle toliko daleko, da je Žarko jednom prilikom hteo motkom pretući Miloša. Na sreću ovaj slučaj se završio bez nasilja.
Kako bi pustila buru da se stiša, Vida je nakon ovog događaja odlučila da se preseli u Pariz. Crnjanski koji je na železničkoj stanici obećao da će pisati svojoj dragoj je jako brzo shvatio da mu razmena pisama neće biti dovoljna. Istog dana ostavlja svoju kuću u Pančevu i kreće za Pariz u susret zajedničkom životu sa Vidom.
Ovakav gest je ostavio dubok utisak na nju, par se venčao 1921. godine, i ostali su u braku do smrti.
Kada je u Jugoslaviji zavladalo komunističko raspoloženje to je za Crnjanskog, protivnika ove ideologije, važilo da se ne može više tamo vratiti. Par se seli u London, gde vida šije lutke za jednu modnu kuću, a Crnjanski radi kao knjigovođa.
Ono što je specifično za ovaj par jeste da nikada nisu imali dece. To im nije ni smetalo, jednom prilikom je Crnjanski rekao kako će umesto njihove dece svetu ostati njihove reči.
Par je, inače, jako skromno živeo u Londonu, gde postoji anegdota da su svaki dan delili po jedan sendvič, jer nisu imali za život. Pitanje je da li bi mogli othraniti decu sa takvim budžetom i statusom izbeglica.
Njih dvoje se ipak kasnije vraćaju u Jugoslaviju, gde Crnjanski umire dvanaest godina kasnije. Vida nakom muževljeve smrti više ne vidi razlog da živi i ubrzo nakon toga i ona umire.
Njihova zajednička želja je bila da budu zajedno sahranjeni, ali to nije ostvareno. Miloš je sahranjen u Aleji velikana, a Vida Crnjanski zajedno sa ostalim članovima porodice Ružić na Novom groblju u Beogradu.
Comments: