Ponekad, kada mislimo da smo najjači, padnemo tako brzo i jako da se samog padanja i ne sećamo.

Samo je ljubav ta koja nas tera da po stoti put ustanemo, otresemo sve sa sebe i nastavimo dalje. 

Većina nas se sigurno nekada u životu susrela sa strahom od emotivnog vezivanja. Taj strah ume da bude razumljiv, jer što se više otvorimo ka nekoj osobi postajemo ranjiviji te se stoga plašimo šta će biti sa nama ako se ta veza završi. 

Od malih nogu nas uče da smo jednaki. Bili mršavi ili neodoljivo bucmasti, tamnije puti ili riđokosi sa pegicama, bili dečaci ili devojčice. 

Bojiš se da voliš, bojiš se da se prepustiš, bojiš se da te neko ne povredi...bojiš se života Zastani sada i dobro razmisli, okreni se kroz sve ove godine pogledaj sve svoje ljubavi u oči i shvatićeš da su sve bolele, neke manje, neke više, neke su bile velike, neke su bile male, ali sve su u nekom trenutku bile ljubavi.